Pre dve godine sam u jednom videu čula savet da treba zapisati ciljeve, recimo one koje želimo ostvariti u narednih pet godina.
Iskreno, tada sam pomislila: „Zašto bih ih pisala kada ih već imam u glavi?“
Ali ipak sam poslušala savet i zapisala ih.
Na toj listi se našlo skoro 100 ciljeva, od velikih i važnih do onih sitnijih, poput putovanja u određene gradove.
Pre neki dan sam ponovo pogledala tu listu i shvatila nešto što me je zaista iznenadilo, u samo dve godine ostvarila sam skoro 50% tih ciljeva.
Bila sam iskreno iznenađena i oduševljena.
Jer da ih tada nisam zapisala, verovatno danas ne bih ni bila svesna koliko sam zapravo postigla.
Sada sa još većim uzbuđenjem čekam naredne tri godine da vidim kako će se ostvariti i preostalih 50%.
I ne planiram tu stati. Tu listu stalno dopunjujem, dodajem nove ciljeve, a neke i precrtavam kada osetim da to više nisu stvari koje želim.
I tu sam shvatila nešto važno, treba se igrati kao dete.
Tako i planirati život. Bez pritiska, bez opterećenja, ali sa željom.
Jer kada se nakon nekog vremena vratite na tu listu, iznenadićete se koliko ste zapravo postigli… i koliko ste uspešniji nego što mislite.
Zato sada mogu reći da zapisivanje ciljeva možda deluje kao mala stvar, ali očigledno ima mnogo veći značaj nego što mislimo.
Ponekad je dovoljno samo zapisati… i pustiti da život odradi svoje.
Šaptač.SV
Da li je neko od vas imao slično iskustvo?
🌿 Možda će vam značiti i ovi tekstovi:
👉 Kako biti siguran u ono što znam
👉 Kako se osloboditi neželjenih misli – metoda koja menja tok misli
👉 Život koji ti izgleda običan – nekome je čudo
👉 Kako možemo osetiti kada neko misli na nas