Budimpešta je grad koji je na mene ostavio veliki utisak.
Oduvek me privlačila i dugo je bila na mojoj listi želja. Gledajući fotografije i video snimke, često sam zamišljala kako izgleda uživo, ali jedna želja se posebno izdvajala, da prošetam Lančanim mostom.
Od svih građevina, upravo taj most mi je uvek najviše privlačio pažnju. Ne znam zašto, ali me je nekako posebno „zvao“.
I kada sam napokon kročila na njega i prešla ga peške, mogu reći da je osećaj bio baš onakav kakav sam zamišljala, možda čak i bolji. Upravo zato svima preporučujem da ga pređu peške, jer se tek tada doživi njegova prava lepota.
Naravno, nisam bila jedina. Na desetine ljudi se fotografisalo duž celog mosta. Očigledno je da mnogima upravo to mesto predstavlja savršenu inspiraciju za fotografije.
Šetnja mostom je zaista posebno iskustvo, gledate reku Dunav, posmatrate grad sa obe strane, Budim i Peštu, i jednostavno imate osećaj da ste na pravom mestu u pravom trenutku.
Budimpešta je za mene bila pravo prijatno iznenađenje. Arhitektura je nešto što me posebno oduševilo, svaka zgrada, ali bukvalno svaka, deluje kao pravo remek delo. Fasade, detalji, skulpture… nešto što zaista vredi videti.
Obišla sam veći deo grada, Parlament, Budimski dvorac, Ribarsku tvrđavu i još mnogo toga čije nazive iskreno nisam uspela da zapamtim. Ali znam jedno, svaki kutak u koji sam zavirila bio je pravo uživanje.
Upravo zbog toga mi se javila želja da se ponovo vratim. Imam osećaj da bih na svim tim mestima na kojima sam bila volela provesti mnogo više vremena. Zato svima preporučujem da Budimpeštu ne obilazite na brzinu, već da joj se zaista posvetite i odvojite bar tri do četiri dana, pa i više.
Poseban utisak na mene ostavio je i spomenik pored obale Dunava, metalne cipele.
Kako nisam znala šta predstavljaju, naravno da sam guglala. I tada sam saznala da taj spomenik simbolizuje jevrejske žrtve. Cipele predstavljaju stvarne ljude čiji su životi na tom mestu brutalno oduzeti. Spomenik je duboko emotivan, jer iza tih cipela stoje stvarni ljudi i njihove priče.
Budimpešta je poznata po svojim veličanstvenim građevinama, ali tek kada ih vidite iz drugog ugla, dobijaju poseban doživljaj.
Zato bih izdvojila vožnju Dunavom kao jedno od lepših iskustava.
U večernjim satima, kada polako pada noć, a svetla grada se mešaju sa zalaskom sunca, dobijate prizor koji se zaista pamti.
S obzirom na to da sam Budimpeštu posetila u martu, vetar je pomalo kvario ugođaj same vožnje. Verujem da tokom toplijih meseci taj vetar čak i prija i da je tada iskustvo još lepše.
Budimpešta je grad kojem se ne vraćate zato što niste stigli sve da vidite, već zato što želite ponovo da osetite ono što vam je prvi put pružila.
Šaptač.SV
🌍 Još putovanja koja bi vam se mogla dopasti
Advent u Beču – bajka koja sija, ali ima i svoja pravila
Zagreb u vreme adventa – bajka kojoj se uvek vraćam
Zimska bajka u Zagrebu
Beč – iskustvo koje se pamti
U Beogradu mi duša
Prednosti života u velikom gradu
Sneg, kafa i Knez Mihailova – moje iskustvo u tržnom centru Rajićeva
Putovanja – bogatstvo koje ostaje zauvek