Kao što sam naslov kaže, Venecija je zaista potpuno drugačija od svih gradova koje sam do sada posetila.

Retko gde u svetu možete videti grad koji nimalo ne liči ni na jedan drugi. Svaki grad ima jednu ili više atrakcija po kojima je prepoznatljiv, ali Venecija je atrakcija sama po sebi.

Osećaj dok sam joj prilazila brodom ostavio me je bez teksta. Pogled na grad koji izranja iz vode bio je toliko poseban da sam u tom trenutku uspela samo da kažem: „Wow.“ I zaista, ostala sam bez reči.

Već sama činjenica da se Venecija obilazi isključivo peške, gondolama, brodovima i sličnim prevozom govori koliko je to drugačiji doživljaj grada. Tamo nema automobila, bicikala ni trotineta i upravo to joj daje posebnu čar.

Jer kako najbolje upoznati neki grad, ako ne tako što ga obiđete peške? A Veneciju morate obilaziti baš tako, hteli vi to ili ne. I možda je upravo u tome njena najveća lepota – primora vas da usporite, da gledate oko sebe i da zaista doživite svaki njen most, kanal i ulicu.

Svi mostovi u Veneciji na prvi pogled izgledaju slično, ali je svaki poseban na svoj način. Verovatno je najpoznatiji Most uzdaha. Iako je, verujem, mnogima kao i meni prva asocijacija bila neka romantična priča, naziv mosta zapravo ima mnogo tužnije značenje. Prema predanju, zatvorenici su upravo sa tog mosta poslednji put pogledali Veneciju i uzdahnuli za slobodom pre nego što su odvedeni u tamnicu. Tek kada sam čula tu priču od vodiča, potpuno drugačije sam doživela taj most.

Pošto je u Veneciji sve relativno blizu, nemojte izostaviti ni gradsku pijacu. Tu ćete pronaći veliki izbor voća i povrća, riblju pijacu, ali i veoma lepe suvenire koje možete poneti nekome na poklon. Ono što mi se posebno dopalo jeste činjenica da gotovo gde god da krenete imate pogled na vodu, što je zaista retkost u bilo kom drugom gradu.

Obavezno posetite i crkvu Santa Maria della Salute. Iako se u svojim blogovima ne bavim mnogo istorijskim činjenicama, već prvenstveno pišem kao klasičan turista o onome što vidim, doživim i osetim, na ovu priču sam morala da se osvrnem jer mi je bila veoma zanimljiva.
Crkva počiva na ogromnom broju drvenih stubova zabijenih u dno. U venecijanskim vodama, posebno u slojevima mulja u kojima se drvo nalazi, ima veoma malo kiseonika, pa bakterije koje bi ga inače razgradile ne mogu lako da opstanu. Vremenom se u drvetu talože i minerali, zbog čega ono dodatno očvrsne i postane čvrsto gotovo kao beton. Upravo zato ti drveni stubovi vekovima nose tako veličanstvenu građevinu.

Za ovu crkvu vezuje se i jedna od najpoznatijih pesama naše književnosti – „Santa Maria della Salute“ Laze Kostića. Samo saznanje da se ime te veličanstvene crkve nalazi u jednom od naših najpoznatijih ljubavnih dela učinilo je moj obilazak još posebnijim.

Još jedan lep detalj jeste što možete sesti na stepenice ispred crkve i jednostavno uživati u pogledu na gondole koje prolaze jednim od glavnih kanala. To je jedan od onih trenutaka kada vam se nigde ne žuri.

Naravno, ako ste u mogućnosti, provozajte se gondolom. To je iskustvo koje se pamti. A ako nemate mnogo vremena ili vam je vožnja gondolom preskupa, postoji i druga mogućnost. Za svega nekoliko evra možete se provozati tradicionalnom gondolom koja služi za prelazak preko Velikog kanala. Istina, vožnja traje veoma kratko, svega nekoliko minuta, ali je sasvim dovoljna da osetite kako izgleda biti u pravoj venecijanskoj gondoli.

Na Trgu Svetog Marka nalazi se veliki broj kafića u kojima možete popiti piće, odmoriti se i uživati u pogledu. Međutim, mene je jedna zanimljivost baš nasmejala. Kažu da se često dešava da vam konobar, uz poručeno piće, donese i vodeni pištolj kako biste oterali galebove koji uporno sleću na stolove i pokušavaju da uzmu hranu ili piće. Ne znam da li će se to dogoditi baš svakome, ali sama priča mi je bila simpatična.

Jedno od mojih omiljenih mesta u Veneciji nalazi se pored mosta Rialto. Upravo tu najviše volim da sednem u neki od restorana ili kafića. Sa jedne strane posmatrate vodu, gondole i brodove koji neprestano prolaze, a sa druge veličanstveni most prepun ljudi, malih radnji i suvenirnica. Mogla bih satima da sedim upravo na tom mestu i posmatram grad oko sebe.

Kao što sam više puta naglasila u svojim blogovima, ja sam neko ko voli mesta puna ljudi, smeha i života. Ne volim mir i tišinu. Ako ste i vi takvi, onda sam sigurna da će vas Venecija osvojiti već pri prvom susretu.

Možda će neko Veneciju pamtiti po gondolama, neko po mostovima, a ja ću je pamtiti po osećaju da sam bila u gradu koji ne liči ni na jedan drugi na svetu.

🌍 Možda će vam se dopasti i ovi tekstovi:

👉 Zašto me Pariz stalno zove da mu se vratim
👉 Budimpešta – grad koji sam želela da doživim
👉 Jedno čekanje na aerodromu otvorilo mi je važno pitanje
👉 Putovanja – bogatstvo koje ostaje zauvek
👉 Advent u Beču – bajka koja sija, ali ima i svoja pravila
👉 Zagreb u vreme adventa – bajka kojoj se uvek vraćam