Iako sam u Parizu bila više puta, svaki put ga doživim kao nešto novo i drugačije.
Stvarno je nezahvalno pisati o Parizu, jer je gotovo nemoguće rečima opisati osećaj kada se jednom nađete u njemu. Verujte mi da nije bez razloga nazvan gradom ljubavi i gradom svetlosti. Ima nešto posebno što se teško može objasniti, već jednostavno mora da se doživi.
Verovatno ste mnogo puta čuli priče kako treba biti oprezan u velikim gradovima, kako ima džeparoša i raznih neprijatnosti. Iskreno, ja tokom svih svojih odlazaka u Pariz nisam imala nijedno loše iskustvo.
Naprotiv.
Ljudi su bili ljubazni, prijatni i spremni da pomognu. Često se može čuti da su Francuzi hladni i bez mnogo emocija, ali ja sam ih upoznala u potpuno drugačijem svetlu. Svaki put kada sam nekoga nešto pitala, dobila sam tačnu informaciju, osmeh i ljubazan odgovor.
Pariz me je prijatno iznenadio i nekim sitnicama koje možda mnogi ne bi ni pomenuli, a meni su ostale u lepom sećanju. Na primer, javni toaleti po gradu su potpuno besplatni, a higijena je sasvim zadovoljavajuća. Čak je i toalet u krugu Ajfelovog tornja besplatan, što je za svaku pohvalu.
Kada smo već kod Ajfelovog tornja, želim da razbijem jednu zabludu. Mnogi misle da morate kupiti kartu kako biste mu prišli. To nije tačno. Dovoljno je da na ulazu prođete bezbednosnu kontrolu i već ste u njegovom podnožju. Možete potpuno besplatno šetati oko tornja, sedeti u parku, uživati pored malog jezera i posmatrati jednu od najpoznatijih građevina na svetu iz neposredne blizine.
Naravno, ukoliko želite da se popnete na toranj, tada se ulaz plaća, a cena zavisi od toga da li idete liftom ili stepenicama, kao i od nivoa do kojeg želite da se popnete.
Moj savet je da, ako ste već došli u Pariz, obavezno odete i na vrh. Pogled odozgo ne može da se opiše rečima. To je jedan od onih trenutaka koji ostaju zauvek u sećanju.
Ali Pariz nije samo Ajfelov toranj.
Preporučujem da obavezno posetite i Monmartr. Osim predivnog pogleda na grad, posebno mi se dopala atmosfera. Ljudi sede na stepenicama, razgovaraju, pevaju, uživaju u pogledu… Sve nekako deluje opušteno i bez žurbe. Ako idete sa partnerom, na ogradi možete ostaviti i svoj katanac. Prodavci nude katance raznih oblika i boja, a možete napisati i svoja imena.
Tu je, naravno, i čuveni Luvr. Čak i ako ne planirate da uđete u muzej, vredi prošetati njegovim platoom i osetiti deo te posebne atmosfere.
Nezaobilazna je i Trijumfalna kapija. Bilo da je posmatrate odozdo ili odlučite da se popnete na njen vrh, sigurna sam da se nećete pokajati.

Jedna od stvari koja mi se posebno dopada u Parizu jesu parkovi. Francuzi zaista znaju da uživaju u životu. Često ćete videti ljude kako posle posla ponesu ćebe, sednu ili legnu na travu, naprave mali piknik, razgovaraju sa prijateljima ili jednostavno odmaraju. Neki čak leže direktno na travi, bez ikakve podloge. Posebno me je iznenadilo što su parkovi puni ljudi čak i radnim danima.
Jedan od najlepših je Vrt Tiljerija, gde se nalaze prepoznatljive zelene stolice koje svako može da pomeri gde mu odgovara. Možete sesti pored jezera, uživati u pogledu, posmatrati ljude oko sebe i jednostavno zaboraviti na vreme.
Kada padne veče, preporučujem šetnju oko Ajfelovog tornja i pored reke Sene. Dok čekate trenutak kada toranj na nekoliko minuta zasija svojim zlatnim treperavim svetlima, možete uživati u njegovoj okolini. Često se na platou okupljaju turisti i lokalno stanovništvo, plešu, pevaju i stvaraju atmosferu kojoj je teško odoleti. Ako poželite, slobodno im se pridružite. Niko vas neće čudno gledati. Naprotiv.
Što se hrane tiče, ponuda je veoma raznolika. Ima restorana u kojima je hrana odlična, ali i onih gde je sasvim prosečna. Naravno, cene zavise od lokacije. Ako jedete u neposrednoj blizini glavnih atrakcija, platićete više. Dovoljno je da se udaljite nekoliko ulica i već možete pronaći mnogo povoljnije restorane, tako da zaista ima ponešto za svačiji budžet.

Mogla bih o Parizu da pišem satima, ali sam izdvojila ono što je na mene ostavilo najjači utisak.
Pariz nije grad koji se samo obiđe. Pariz je grad koji se doživi.
Zato vam od srca preporučujem da ga bar jednom u životu posetite. Možda će vas osvojiti iz potpuno drugačijih razloga nego mene, ali gotovo sam sigurna da ćete iz njega poneti nešto što ćete dugo pamtiti.
A što se mene tiče… znam da ovo nije bio poslednji put. Jer svaki put kada odem iz Pariza, imam isti osećaj, kao da sam samo nakratko otišla i da me već ponovo zove da mu se vratim.
Šaptač.SV

🌍 Možda će vam se dopasti i ovi tekstovi:

👉 Jedno čekanje na aerodromu otvorilo mi je važno pitanje
👉 Budimpešta – grad koji sam želela da doživim
👉 Putovanja – bogatstvo koje ostaje zauvek
👉 Advent u Beču – bajka koja sija, ali ima i svoja pravila
👉 Zagreb u vreme adventa – bajka kojoj se uvek vraćam
👉 U Beogradu mi duša