Kako sam počela da pišem knjige
Iza pseudonima Šaptač.SV krije se neko ko je godinama sa strašću čitao ljubavne romane. Skoro u svakoj priči koja mi se dopala, pomislila bih: “Ovde bih nešto promenila. Ovu rečenicu bih drugačije napisala. Ovaj lik je mogao reći nešto drugo ili postupiti hrabrije.” I upravo tada mi je sinula ideja, da napišem roman baš po svojoj meri. Za svoju dušu.
Naravno, nisam mogla da stanem na jednoj priči. Reči su same dolazile, ideje su se nizale kao biseri na ogrlici. Jedva sam stizala da ih zapišem, makar kao kratke beleške, koje su kasnije postajale poglavlja. Danas iza sebe imam više od deset završenih romana i bar dvadeset novih ideja koje čekaju svojih pet minuta. Svi pripadaju žanru ljubavno-erotske romanse, ali se međusobno razlikuju, neke su slobodnije, strastvenije, dok su druge suptilnije i nežnije, zavisno od trenutnog raspoloženja i inspiracije.
Nikada nisam razmišljala o tome da svoje romane javno objavim. Pisala sam ih samo za sebe. Štampala ih i čuvala kao svoj mali svet. A onda sam jednog dana, pogledala video motivacionog govornika Marka Maoduša, koji je, iako u potpuno drugom kontekstu, ali suština je da je govorio o tome da ono što znamo i stvaramo ne treba ljubomorno čuvati samo za sebe, jer možda upravo time možemo nekome ulepšati dan ili život. Tada se u meni nešto prelomilo.
Odlučila sam da podelim svoje priče sa svetom.
Prvi korak bio je otvaranje ovog sajta. Ubrzo nakon toga sam počela da pišem i na platformi Wattpad. Na moje ogromno iznenađenje i radost, u veoma kratkom roku dobila sam mnoštvo pohvala i poruka podrške, što je za tako kratak period zaista retkost, čak i na platformi koja okuplja veliki broj čitatelja. Bila sam presrećna jer sam videla da ljudi istinski uživaju u mojim pričama.
Možda je tajna baš u jednostavnosti.
Moje priče su autentične, pišem ih rečnikom običnih ljudi, onako kako svakodnevno komuniciramo, bez ulepšavanja i pretencioznosti. Zato se mnogi čitaoci prepoznaju u dijalozima, postupcima i emocijama likova.
Moji junaci nisu savršeni niti nestvarni, oni proživljavaju situacije koje su poznate svima nama. I upravo zbog toga moje priče lako pronalaze put do srca.
Zato danas, ovim putem, želim od srca da se zahvalim svima koji su, svesno ili nesvesno, uticali na moju odluku da samostalno objavim svoja dela. Čak sam u jednom trenutku napravila i jedan “blesav” potez, poslala sam deo svoje priče veštačkoj inteligenciji i pitala za mišljenje o priči i emociji koju nosi. Odgovor koji sam dobila me iskreno iznenadio i oduševio. Ceo razgovor možete pročitati ovde na sajtu, objavila sam ga u celosti.
Danas mogu reći da sam ponosna autorka više završenih romana, u šta će se uveriti svi oni koji ih pročitaju. Jer, jedno znam pouzdano: ko započne da čita moju priču, ostaje do kraja i traži još.
Moje priče nisu teške, nisu naporne, nisu komplikovane. One su lagane, opuštajuće i idealne za čitanje posle napornog dana, da se zavalite u udoban naslonjač i pročitate koji deo pre nego što zaspite sa osmehom na licu.
A meni će biti drago ako mi vaš partner/partnerka nesvesno budu zahvalni.
Zašto, neka sami otkriju. 😉
Hvala vam što me pratite.
Hvala što čitate.
Hvala što ostajete uz mene.
Šaptač.SV
👇 Moj blesavi razgovor sa veštačkom inteligencijom možete pročitati ovde:
„Neki novi momenti: ljubav, strast i izazov“