Advent u Beču je nešto što, iskreno, ne bi trebalo propustiti. Tolika količina ukrasa, svetala i adventskih štandova zaista je fascinantna. Grad u tom periodu izgleda kao da je izašao iz bajke, svaki trg, svaka ulica i svaki prolaz imaju neku svoju posebnu energiju koja vas natera da usporite, razgledate i jednostavno uživate.

Adventski štandovi su na svakom koraku, sve blista, ljudi šetaju, zastaju, posmatraju i uživaju u atmosferi. Gužva postoji, ali ne smeta, sve je nekako skladno i lepo organizovano. Beč tada zaista pokazuje zašto važi za jedan od najlepših evropskih gradova u zimskom periodu.

Ipak, iako u svojim blogovima gotovo uvek pišem samo lepe stvari i trudim se da one manje prijatne zaboravim, Beč je jedan od retkih gradova kod kojih moram da napravim izuzetak. Ne da bih ga kritikovala, već da bih pomogla svima koji planiraju putovanje.

Da mi prijatelji nisu rekli, vrlo lako bih i sama platila kaznu. Kada kupite kartu za metro u Beču, bilo da je na 24, 48 ili 72 sata, ta karta vam ne važi dok je ne verifikujete u posebnom aparatu. Problem je što je to veoma slabo obeleženo. Na karti samo sitno piše „please validate“, bez ikakvog jasnog objašnjenja gde i kako se to radi. Čak ni na aparatu gde se karta kupuje to nije dovoljno naglašeno. Moji prijatelji su uredno kupili karte, mislili da važe od trenutka kupovine i platili kaznu. 105 evra po osobi. Za kontrolu, karta bez validacije je isto kao da je i nemate. Zato ovo pišem iz najbolje namere, ako planirate Beč i vožnju metroom, obavezno obratite pažnju na ovu sitnicu.

Druga stvar koja mi se nije dopala jeste osoblje. Uslugu dobijete korektno, tačno i profesionalno, ali bez osmeha. Na to nisam navikla, jer gde god da putujem, osoblje u turističkim gradovima uglavnom je veoma ljubazno i dočekuje vas sa toplinom. Ovde to, bar u mom iskustvu, nisam doživela. Jedini iskren osmeh kao gost dobila sam u restoranu Verde, koji se nalazi u blizini centra grada. Njih od srca preporučujem svima koji dolaze u Beč. Imaju bogat meni, sve što sam probala bilo je savršeno ukusno, porcije su velike, a osoblje izuzetno ljubazno i uslužno, sa širokim osmehom, za svaku pohvalu.

Još jedna sitnica koja ume da zasmeta jeste to što u nekim fast food restoranima, poput McDonald’s-a, toalet nije besplatan, čak i ako tu konzumirate hranu i piće. U mnogim drugim destinacijama dovoljan je račun kao dokaz da ste gost, ovde to nije slučaj. Nije velika stvar, ali ostaje kao mali minus.

Sve su to neke stvari koje bih zamerila Beču i koje mi pomalo kvare celokupan utisak ovog predivnog grada. Ipak, sve ostalo izgleda kao bajka, posebno u vreme adventa. Poseban doživljaj je trenutak kada se iz metro stanice pokretnim stepenicama penjete i izlazite direktno u centar grada, prizor koji zaista ostavlja bez daha.

Videla sam i prelepe znamenitosti poput Šenbruna, raskošne carske rezidencije, Belvederea, kao i vidikovac Kalenberg, odakle se pruža predivan pogled na grad. Ne morate znati sve istorijske podatke da biste osetili lepotu, dovoljno je da budete prisutni i da pustite grad da vam pokaže svoju stranu.

Beč ima svoja pravila, svoje navike i svoj ritam. Ako ih znate unapred, uživanje je zagarantovano. A u vreme adventa, bez obzira na sitne zamerke, Beč zaista sija posebnim sjajem.
Šaptač.SV

💛 Još mojih putopisnih priča:

• Dubrovnik bez velikih troškova – kako obići jedan od najlepših gradova Jadrana povoljno
• Trebinje – moje mesto za kratku pauzu
• Crikvenica – moja oaza na Jadranu
• Neum – prijatno iznenađenje koje nisam očekivala
• Budva zna kako da vas očara i da vas zadrži
• Zimska bajka u Zagrebu
• Čapljina – susret koji se desio spontano, ali ostaje u srcu
• Kad te Vranje pozove – poziv sa juga
• Banja Luka – grad koji se ne obilazi, već doživljava
• U Beogradu mi duša
• Leskovačka roštiljijada – uživanje u ukusu i atmosferi juga
• Tržni centar Galerija – Beograd
• Sneg, kafa i Knez Mihailova – moje iskustvo u tržnom centru Rajićeva