Bezbroj puta sam bila na adventu u Zagrebu i svaki put me iznova oduševi.
Nije to samo navika, niti slučajnost. Sa razlogom sam ga u jednom od prethodnih blogova nazvala bajkom, jer svaki put kada se nađem u Zagrebu u vreme adventa, imam osećaj da sam zakoračila u jednu predivnu novogodišnju priču.
Sve nekako ima smisla u tom periodu. Svetla, ulice, trgovi, ljudi koji šetaju bez žurbe, zastaju, gledaju, uživaju. Zagreb tada ima neku posebnu energiju, onu koja vas natera da usporite i budete prisutni u trenutku. I svaki put pomislim kako nije ni čudo što se mnogi iznova vraćaju jer ovde advent nije samo ukras, već doživljaj.
Volim taj osećaj kada grad diše drugačije. Kada i hladniji dani postanu topli zbog atmosfere, muzike, mirisa i osmeha koje srećete usput. Zagreb u to vreme zaista zna da pruži ono nešto što se ne može lako opisati rečima, ali se vrlo lako oseti.
Možda je upravo to razlog zašto mi nikada ne dosadi. I što svaki put, bez obzira koliko puta sam već bila, imam isti osećaj uzbuđenja, kao da sam tu prvi put. Jedna prava, novogodišnja bajka u kojoj se lako izgubi pojam o vremenu.
Ipak, ove godine primetila sam jednu malu razliku koja mi je zapala za oko.
Tunel Grič, koji je ranijih godina bio deo te čarolije, ovog puta nije bio okićen.
Zanima me — zna li neko zašto ove godine Tunel Grič nije bio deo adventske dekoracije?
Volela bih da čujem vaše odgovore i utiske. ✨
Šaptač.SV