Dragi moji, da li ste se ikada zaustavili i iskreno zapitali koliko ste srećni što imate sve što imate?
Danas su mi se desile tri stvari koje su me duboko pogodile i podsetile da često zaboravimo na ono najvažnije — zahvalnost.
Najpre mi je ponovo iskočio post sa rečenicom koja me svaki put dotakne:
„Nikada ne zaboravi da je život koji ti danas živiš, nečiji život iz snova.“
Nekoliko minuta kasnije pogledam kratak video o teškom životu ljudi u jednom malom mestu daleko odavde. Ljudi koji nemaju skoro ništa. Ljudi kojima je želja za taj dan, samo jedan normalan obrok.
I onda, kao da je univerzum hteo nešto da mi kaže, iskoči mi sadržaj žene koja priča kako ne zna šta je internet, niti kako se koristi. Živi sama, daleko od svega što mi smatramo svakodnevicom.
I shvatim:
Ovo nije slučajno.
Ovo je poziv da napišem ovaj blog.
Zamislite koliko nam je toga dato.
Mi koji smo trenutno ovde, imamo mogućnost da čitamo, učimo, istražujemo, dopisujemo se, povezujemo se sa ljudima širom sveta.
Za nekoga je čak i internet luksuz.
A mi ga uzimamo zdravo za gotovo.
Neću dalje da nabrajam, jer verujem da ste svi već razumeli poentu.
Zato, sledeći put kada osetite tugu, nezadovoljstvo ili bes što nešto nemate a znate da vam to nije neophodno za život, setite se da možda baš vaš život neko sanja.
Da neko negde želi ono što vi imate: toplu sobu, hranu, vodu, sigurnost, mogućnost da se razvijate, da birate, da maštate, da odlučujete.
I verujem da će vas tada preplaviti ona posebna, smirena sreća koja se rađa iz zahvalnosti.
Jer kada smo zahvalni, život dobije potpuno drugačiji smisao.
Želim vam život iz snova.
Vaš život iz snova.
Onaj koji vi osećate da je najbolji za vas, baš u ovom trenutku.
Od srca vam želim da to i živite. 💓