Nekad su najbolja putovanja ona koja nismo isplanirali. Čapljina me nije čekala raširenih ruku ali me ipak zagrlila. Ovo je moja priča o tom iznenadnom susretu koji se urezao u pamćenje.

Postoje mesta koja planiramo da posetimo, istražimo i o njima unapred znamo sve. A postoje i ona koja nas dočekaju bez najave – nepretenciozno, tiho, ali s nečim što se duboko uvuče pod kožu. Čapljina je za mene bila upravo to. Grad kroz koji sam prolazila, a nisam znala da ću mu se poželjeti vratiti. U ovom tekstu želim da podelim svoje lično iskustvo i utiske o gradu koji mi je pokazao da lepe priče često nastaju baš onda kada ih najmanje očekujemo. Spontano zaustavljanje u Čapljini pretvorilo se u jedno od onih sećanja koje nosimo sa osmehom. Priča o miru, hrani i neplaniranoj lepoti.

Nisam znala šta tačno da očekujem od Čapljine. Bio je to još jedan grad kroz koji sam prošla više puta, ali bez da stvarno zastanem i oslušnem šta ima da kaže. I onda sam jednom – stala. Čisto da vidim. I baš kao što to obično biva, grad koji nije bio “na listi” pokazao se kao pun pogodak.

Na prvi pogled miran, topao, nekako širok i otvoren. Reka Neretva koja protiče kroz grad daje mu posebnu svežinu i neku južnjačku ležernost. A ono što me najviše iznenadilo? Hrana. I ne samo hrana – doživljaj!

U Čapljini se jede vrhunski. I to ne samo u smislu ukusa, nego i ambijenta i usluge. Hrana je tu da se uživa polako, uz čašu vina i pogled na prirodu. U Čapljini se ne jede da bi se “samo jelo” tu je to mali ritual. I to mi se baš dopalo.

Za one koji vole prirodu blizina Parkova prirode Hutovo blato i reke Neretve nudi mogućnost za čamac, vožnju bicikla, šetnje. Čapljina je odlična baza i za obilazak Mostara, Počitelja, pa i Neuma.

Ali ako mene pitate vredna je i da joj date ceo dan. Možda i dva. Jer ima neki mir u tom vazduhu, neku vedrinu u ljudima i toplo “dobro došli” koje se ne izgovara – nego jednostavno oseća.

Jeste li bili u Čapljini? Kako vam se dopala? Pišite mi u komentaru volela bih da čujem i vaše utiske! 😊

Šaptač.SV