Kad te Vranje pozove – poziv sa juga
koji mami dušu i greje srce
Jug Srbije ima neku posebnu toplinu. Ne onu spoljašnju, letnju, već onu unutrašnju, koju osetite u susretima s ljudima, u pričama koje vam šapatom stignu, u načinu na koji vas grad pozdravi, iako još niste ni stigli. Jug Srbije je ujedno i duša Srbije.
Pisati o Vranju, a nikada kročiti u njega, za mene je bilo izazovno, ali još više – posebno. Vranje me je pozvalo sebi na način koji ne mogu lako objasniti. Iako nisam bila tamo i ne mogu da osetim njegov vazduh, imam snažan osećaj kao da ga već volim. Obično pišem svoje priče iz ličnog iskustva, ali ova je izuzetak, možda baš zbog poznanstva sa jednom divnom devojkom iz Vranja, koja sa tolikom strašću i ljubavlju priča o svom gradu, da se ta moja želja za upoznavanjem Vranja još više rasplamsala.
Vranje je grad koji ne pokazuje sve odjednom, ali polako, strpljivo, daje vam deo svoje duše. I baš to želim da podelim sa vama.
Beli most, simbol ovog grada, nije samo građevina. To je svedok ljubavi i tuga, to je mesto gde su se u prošlim vremenima sreli Stojan i Ajša, iako ljubav tog tipa nije imala pravo da opstane. Zbog tog mosta ćete osetiti da ljubav nije samo ono što prolazi, već ono što ostaje u srcu, i zato je i danas tu. Beli most nije samo kamen, on je veza između prošlih i sadašnjih emocija.
Ne možete da zaboravite ni kuću Bore Stankovića, jednog od najvećih pisaca koji je Vranje nosio u sebi kroz svoje knjige. Njegova kuća nije samo zidovi, to je prozor u dušu vranjskih ljudi, u njihov jezik, običaje i život. To je mesto na kojem se sve čuje, samo ako stvarno želite da slušate.
I kao što se pričaju priče, tako se i jede. A hrana u Vranju je više od hrane, ona je način života. Probaćete mućkalicu koja je mirišljava, vruću i punu ukusa. Banicu koja vam se topi u ustima, samsu – jedinstven vranjski specijalitet koji vam vraća uspomene na kuću, na mirise koji se šire kad sedite za stolom, pun ukus i toplina u svakom zalogaju. Naravno, tu su i sudžukice i druge delikatese koje će vas osvojiti na prvi zalogaj.
Ne smete propustiti ni Pržar, mesto koje je pravi simbol juga Srbije, mesto iznad Vranja odakle se pruža predivan pogled na celo Vranje.
Vranje se nalazi blizu Leskovca, pa ako dođete u vreme čuvene Leskovačke roštiljade, obavezno iskoristite priliku da skoknete i do Leskovca i uživate u nezaboravnom roštilju, koji je takođe deo južnjačke gastronomije. O tom gradu i toj manifestaciji pisaću poseban blog, jer zaslužuje svoju priču.
Vranje nije samo grad. Vranje je mesto koje vas poziva da ga doživite kroz oči, ali i kroz srce. Iako nisam imala priliku da prođem njegovim ulicama, osećam da ću biti njegov deo. Jer gradovi poput ovog ne zahtevaju samo da ih posetite – oni vas traže da ih razumete.
Za mene, Vranje je postalo više od destinacije. Postalo je mesto koje čekam da upoznam, sa svim njegovim pričama i čarima. I verujem da ćete i vi, kad budete čitali ovo, osetiti tu iskru. Možda ćete spakovati torbu, otići na jug i sedeti sa lokalnim ljudima, uz razgovor, uz hranu, uz miris cveća, uz sve ono što Vranje nudi, u tišini, u osmehu, u ljubavi.
Vranje me čeka. I kada budem tamo, sigurna sam da ću se osećati kao da sam na pravom mestu u pravom trenutku. Verujem da ćete se i vi, kad posetite Vranje, osećati isto, kao da ste pronašli malo toplo utočište koje vas odmah osvoji. Zato vam toplo preporučujem da ne propustite priliku i da doživite ovaj predivni grad na jugu Srbije.
Šaptač.SV